Тематска јавна предавања која ће се одржати у Музеју науке и технике везана су за интеракцију науке и уметности намењена широј публици, а посебно студентима различитих факултета и струковних школа.
Уторак, 15. октобар
17.30
Сликарска перспектива
предавач: др Ивана Марцикић, Факултет примењених уметности, Универзитет уметности у Београду
Укључивање било ког сликарског елемента као средства које својим физичким особинама може да појача, умањи или неутрализује визуелни ефекат дубине, представља коришћење сликарског перспективног метода, односно сликарску перспективу. У оквиру предавања биће анализиране: античка, перспектива рибље кости, инверзна перспектива, ренесансна, ваздушна перспектива, као и визуелни ефекти одступања од конструктивне перспективне методе.
18.30
Оптичке анаморфозе и примена перспективе
предавач: др Маријана Пауновић, Факултет примењених уметности, Универзитет уметности у Београду
Постоје различите дефиниције појма анаморфоза међу којима су многе непотпуне или недовољно јасне. Неретко у литератури долази до поистовећивања појма анаморфоза са само једном њиховом групом – оптичким анаморфозама, или са подгрупом перспективних анаморфоза. Тема овог предавања су перспективне оптичке анаморфозе и њихова примена у визуелним уметностима.
Уторак, 29. октобар
17.30
Геометрија у дизајну архитектонске форме
предавач: др Слободан Мишић, Факултет примењених уметности, Универзитет уметности у Београду
Утицај геометрије у архитектури пратимо од тренутка када је човек осетио потребу да осмисли и организује свој животни простор. Геометријске конструкције присутне су у обликовању саме структуре архитектонског објекта али и у концепту формирања и реализације дизајна архитектонске форме. Геометрија је понекад очигледна и наметљива, а често треба открити траг геометрије у дизајну архитектонске форме. Откривање је субјективни процес и самим тим нуди више опција, више могућности сагледавања једног архитектонског дела које тако постаје вишеслојно и комплексно.
18.30
Генерисање мембранских структура. Form-finding технике
предавач: др Јелена Милошевић, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду
Предавање обухвата приказ аналогних и дигиталних техника генерисања (form-finding) мембранских структура. Form-finding представља једини одржив приступ дизајну ових лаких неконвенционалних просторних структура који је заснован на симултаном разматрању облика, репрезентованог минималним површима, и физичких перформанси. Резултати оваквих дизајн процеса су структуре специфичне естетике које могу наћи различите примене у оформљењу архитектонског и урбаног простора.
Уторак, 12. новембар
17.30
Фибоначијева естетика на примерима знаменитих грађевина светске архитектуре
предавач: др Јелена В. Атанасијевић, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу
Анализом значајних класичних објеката архитектуре утврђена је примена правилних геометријских форми и јасних пропорцијских система на свим нивоима композиције склопа. Еклантна је заступљеност пропорција фибоначијевог низа односно хармонијског односа непрекидне поделе на примерима естетски вредних објеката класичне архитектуре. Презентација појединачних грађевина знаменитих аутора у духу Фибоначијеве етстетике потврђује континнум у развоју архитектонске мисли.
18.30
Улога геометрије и геометријских модела у очувању културне баштине
предавач: др Магдалена Драговић, Грађевински факултет Универзитет у Београду
Интерпретација пропорција објеката сакралне културне баштине Србије (најзначајнијих средњевековних манастирских цркава) сложеног архитектонског концепта, је спроведена помоћу основних геометријских облика троугла, круга, или квадрата, у оквиру сложеније геометријске схеме, у светлу могућности реконструисања девастираних, или урушених објеката сличног типа. Могућности геометријских и других анализа ових објеката културне баштине се значајно увећавају коришћењем 3Д геометријских модела: параметарских модела креираних алатима савремених компјутерских софтвера, као и модела добијених на основу података са терена прикупљених методама терестричког ласерског скенирања, или фотограметрије. Савремени тренд, на пољу проучавања, презентовања и очувања светске културне баштине гради стандарде, који поред наведених, укључује и моделе објеката у проширеној реалности.
Уторак, 19. новембар
17.30
Лекције из природе
предавач: инд. дизајнер Тамара Панић, Факултет примењених уметности, Универзитет уметности у Београду
Биомимикрија као будућност. Тема предавања је да природа као инспирација и полазна тачка за иновацију у дизајну као и важност интердисциплинарног тима у том процесу. Учење од природе подражавањем њених форми, структуре, процеса и екосистема, са циљем да се осмисли одрживи и иновативни дизајн.
18.30
Примена виртуелних технологија у пољу визуелизације и експерименталног дизајна
предавач: др Биљана Јовић, Шумарски факултет, Универзитет у Београду
На предавању ће бити речи о истраживањима нових форми употребом технологија проширене реалности (Augmented reality AR) и виртуелне реалности (VR) кроз експериментални дизајн, са посебним освртом биомиметични приступ.
Уторак, 26. новембар
17.30
Ames Room and theater: some examples from history of perspective scenography (Ејмсова соба и позориште: примери из историје позоришне перспективе)
предавач: скулптор Стела Батаља, Museo Galileo – Институт и музеј историје науке
Предавање је намењено онима који се на креативан начин баве примењеном геометријом. Биће коришћен низ примера из историје сценографије како би се илустровали неки карактеристични аспекти модела позоришне перспективе, као и њихови перспективни ефекти.
Предавање ће бити одржано на енглеском језику.